Laura Pausini - Se fue

Ya no responde ni el teléfono,
pende de un hilo la esperanza mía,
yo no creí jamás poder perder así la cabeza por él.
Por que de pronto ya no me quería,
porque mi vida se quedó vacía,
nadie contesta mis preguntas,
porque nada me queda sin él.

Se fué, se fué, el perfume de sus cabellos,
se fué, el murmullo de sus silencios,
se fué, su sonrisa de fábula,
se fué, la dulce miel que probé en sus labios.
Se fué, me quedó sólo su veneno,
se fué, y mi amor se cubrió de hielo,
se fué, y la vida con él se me fué,
se fué, y desde entonces ya sólo tengo lágrimas.

Encadenada a noches de locura,
hasta a la cárcel yo iría con él ,
toda una vida no basta sin él.
En mi verano ya no sale el sol,
con su tormenta todo destruyó,
rompiendo en mil pedazos esos sueños
que construímos ayer.

Se fué, se fué me, quedó solo su veneno,
se fué, y mi amor se cubrió de hielo,
se fué, y la vida con él se me fué,
se fué, y la razón no la sé.

Si existe Dios, debe acordarse de mí, aunque sé...
que entre él y yo el cielo tiene sólo nubes negras,
le rogaré, le buscaré, lo juro... le encontraré,
aunque tuviera que buscar en un millón de estrellas.

En esta vida oscura, absurda sin él siento que...
se ha convertido en centro y fin de todo mi universo,
si tiene límite el amor, lo pasaría por él,
y en el vacío inmenso de mis noches yo le siento.
Le amaré,
como le pude amar la vez primera,
que un beso suyo era una vida entera,
sintiendo como me pierdo por él...

Nestao je

Više se ni na telefon ne javlja
Sva moja nada visi na koncu,
Nikad nisam mislila da bih zbog njega mogla izgubiti glavu.
Zašto me odjednom prestao voljeti,
zašto je moj život postao prazan
Nitko ne odgovara na moja pitanja,
jer mi ništa ne ostaje bez njega.

Nestao je, nestao je miris njegove kose
Nestao je žamor njegovih tišina,
Nestao je njegov osmijeh iz bajke,
Nestao je, sladak med koji sam okusila na njegovim usnama.
Nestao je, ostao mi je samo njegov otrov,
Nestao je i moja ljubav se zaledila,
Nestao je i moj život skupa s njim
Nestao je i od tada imam samo suze.

Zarobljena u noćima ludila,
čak bi u zatvor pošla s njim,
cijeli jedan život mi nije dovoljan bez njega
U mom ljetu sunce više ne izlazi
Sve je uništio svojom olujom,
razbijajući na tisuću komadića one snove
koje smo još jučer stvorili.

Nestao je, ostao mi je samo njegov otrov,
Nestao je i moja ljubav se zaledila,
Nestao je i moj život skupa s njim
Nestao je, a razlog ne znam.

Ako postoji Bog, mora me se sjetiti, iako znam
da su između mene i njega samo crni oblaci,
preklinjat ću ga, tražit ću ga, kunem se.. pronaći ću ga
pa makar morala pretražiti milijun zvijezda

U ovom mračnom životu, bez njega apsurdnom, osjećam da
se pretvorio u početak i kraj cijelog mog svijeta,
Ako ljubav ima granice, zbog njega bih ih prešla
i u beskrajnoj praznini mojih noći ga osjećam.
Voljet ću ga,
Kao što sam ga mogla voljeti prvi put,
kad je njegov poljubac bio cijeli život
osjećam kako se gubim zbog njega..