Heroes del Silencio - Avalancha

La locura nunca tuvo maestro
Para los que vamos a bogar sin rumbo perpetuo.
En cualquier otra dirección con
Tal de no domar los caballos de la exaltación.
La rutina hace sombra a las pupilas,
Que se cierran a los disfrutes que nos quedan.

Avalancha

Necesitamos el valioso tiempo que abandonas
Sin saber que cojones hacer con él.
Nosotros somos la comida
Y alguien está efectivamente hambriento-
No hay retorno a la conciencia
Tras el desvarío del amor tempestuoso.

Avalancha

Aún nos quedan cosas por hacer,
Si no das un paso, te estancas.
Aún nos quedan cosas por decir
Y no hablas.

La locura nunca tuvo maestro
Para los que vamos a bogar sin rumbo perpetuo.
La muerte será un adorno
Que pondré al regalo de mi vida.
La luna ejerce extraños influjos
Que se contradicen y no hay quien descifre.

Avalancha

Lavina

Ludilo nikad nije imalo učitelja
Za koga ćemo besciljno veslati zauvek
U bilo kom pravcu
Da ne bi ukrotili konje uzdizanja.
Rutina natkriljuje učenike,
Koja zatvara užitcima koji ostaju.

Lavina

Treba nam dragoceno vreme koje ste napustili
Neznajući šta dođavola da radite sa njim.
Mi smo hrana
A neko je zaista gladan
Nema povratka na svest
Nakon ludila burne ljubavi.

Lavina

Imamo još uvek posla da uradimo,
Ako ne preduzmeš korak,stagniraš.
Imamo još uvek nešto da kažemo
I ne pričaš.

Ludilo nikad nije imalo učitelja
Za koga ćemo besciljno veslati zauvek.
Smrt će biti ukras
Koga ću postaviti kao poklon mog života.
Mesec ispoljava čudne uticaje
Protivurečne i koje niko ne može da dešifruje.

Lavina