Pablo Alborán - Miedo

Empiezo a notar que te tengo,
empiezo a asustarme de nuevo,
sin embargo lo guardo en silencio,
voy a dejar que pase el tiempo,
empiezo a creer que te quiero,
y empiezo a soñar con tus besos,
sin embargo no voy a decirlo...
hasta que tu sientas lo mismo.

Porque tengo miedo, miedo de quererte...
y que no quieras volver a verme...
Por eso dime que me quieres,
o dime que ya no lo sientes,
que ya no corre por tus venas el calor que siento al verte,
no lo intentes, se que me mientes...
Empiezo a soñar que te pierdo,
empiezo ya a echarte de menos,
acaso te miento es cierto, que se va apagando lo nuestro,
que eso es mentira...
que soy el unico en tu vida... te sigo yo estando perdida...

Ya no me digas que me quieres,
ya no me importa lo que sientes,
aquel amor que me abrazba ya no me quema solo escuece,
no lo intentes, se que me mientes...
Ya no me digas que me quieres,
ya no me importa lo que sientes,
aquel amor que me abrazaba ya no me quema, solo escuece...
y no lo intentes, se que me mientes...
y... ya no tengo miedo...

Bojim se

Počinjem shvatati da te imam,
Počinjem se bojati novoga,
Svejedno šutim,
pustit ću vrijeme da prođe,
Počinjem vjerovati da te volim,
i počinjem da sanjam tvoje poljupce,
Ipak neću to izreći,
dok ti ne osjetiš isto.

Zato što me je strah,strah me da te volim...
i da nećeš htjeti ponovo da me vidiš...
Zato reci mi da me voliš,
ili mi reci da ne osjećaš više,
toplinu u svojim venama koju osjećam ja kada te vidim,
Ne pokušavaj,znam da lažeš,
Počinjem da sanjam da te gubim,
i počinješ mi nedostajati,
Zar te nisam lagao,zar nije istina da mi nestajemo ?
Ovo je laž,
Ja sam jedini u tvom životu...pratim te i kad si izgubljena....

Ne govori mi da me voliš
Nije važno kako se osjećaš,
Ljubav koja me obavija,ne gori više
samo nervira,
Ne pokušavaj,znam da me lažeš....
Ne govori mi da me voliš,
I nije važno kako se osjećaš
ova ljubav što me obavija,više ne gori ,samo nervira,
I ne pokušavaj,znam da me lažeš..
I .......nije me više strah....