Heute hier, morgen dort, bin kaum da, muß ich fort,
Hab mich niemals deswegen beklagt.
Hab es selbst so gewählt, nie die Jahre gezählt,
Nie nach gestern und morgen gefragt.
Hab mich niemals deswegen beklagt.
Hab es selbst so gewählt, nie die Jahre gezählt,
Nie nach gestern und morgen gefragt.
(Refrain:)
Manchmal träume ich schwer
Und dann denk ich, es wär
Zeit zu bleiben und nun
Was ganz andres zu tun.
So vergeht Jahr um Jahr
Und es ist mir längst klar,
Da nichts bleibt, da nichts bleibt, wie es war.
Manchmal träume ich schwer
Und dann denk ich, es wär
Zeit zu bleiben und nun
Was ganz andres zu tun.
So vergeht Jahr um Jahr
Und es ist mir längst klar,
Da nichts bleibt, da nichts bleibt, wie es war.
Dass man mich kaum vermißt, schon nach Tagen vergißt,
Wenn ich längst wieder anderswo bin,
Stört und kümmert mich nicht, vielleicht bleibt mein Gesicht
Doch dem einen oder andren im Sinn.
Wenn ich längst wieder anderswo bin,
Stört und kümmert mich nicht, vielleicht bleibt mein Gesicht
Doch dem einen oder andren im Sinn.
(Refrain)
Fragt mich einer, warum ich so bin, bleib ich stumm,
Denn die Antwort darauf fällt mir schwer.
Denn was neu ist wird alt und was gestern noch galt,
Stimmt schon heut oder morgen nicht mehr.
Denn die Antwort darauf fällt mir schwer.
Denn was neu ist wird alt und was gestern noch galt,
Stimmt schon heut oder morgen nicht mehr.
(Refrain)
Danas ovdje, sutra tamo
Danas ovdje, sutra tamo i prije nego li sam tu, moram otići
Zbog toga se nikada nisam žalio
Sam sam to izabrao, nikada godine brojao
Nikada za jučer i sutra pitao
Zbog toga se nikada nisam žalio
Sam sam to izabrao, nikada godine brojao
Nikada za jučer i sutra pitao
Ponekad sanjam teško
I tada pomislim, bilo bi
Vrijeme da ostanem i sada
Nešto sasvim drugo raditi
Tako prolazi godina za godinom
I već mi je sasvim jasno
Da ništa nije, da ništa nije, kao što je bilo
I tada pomislim, bilo bi
Vrijeme da ostanem i sada
Nešto sasvim drugo raditi
Tako prolazi godina za godinom
I već mi je sasvim jasno
Da ništa nije, da ništa nije, kao što je bilo
Da me se uopšto ne zažele, već poslje (par) dana zaborave
Kada sam već odavno sasvim negdje drugo
Ne smeta i ne brine me, možda ostane moje lice
Jednom ili drugom čulu
Kada sam već odavno sasvim negdje drugo
Ne smeta i ne brine me, možda ostane moje lice
Jednom ili drugom čulu
Ponekad sanjam teško
I tada pomislim, bilo bi
Vrijeme da ostanem i sada
Nešto sasvim drugo raditi
Tako prolazi godina za godinom
I već mi je sasvim jasno
Da ništa nije, da ništa nije, kao što je bilo
I tada pomislim, bilo bi
Vrijeme da ostanem i sada
Nešto sasvim drugo raditi
Tako prolazi godina za godinom
I već mi je sasvim jasno
Da ništa nije, da ništa nije, kao što je bilo
Pita li me neko zašto sam ovakav, ostanem nijem
Jer odgovor na to pada mi teško
Jer šta je novo postaje staro i šta je jučer još vrijedilo
Danas ili sutra više ne vrijedi
Jer odgovor na to pada mi teško
Jer šta je novo postaje staro i šta je jučer još vrijedilo
Danas ili sutra više ne vrijedi
Ponekad sanjam teško
I tada pomislim, bilo bi
Vrijeme da ostanem i sada
Nešto sasvim drugo raditi
Tako prolazi godina za godinom
I već mi je sasvim jasno
Da ništa nije, da ništa nije, kao što je bilo
I tada pomislim, bilo bi
Vrijeme da ostanem i sada
Nešto sasvim drugo raditi
Tako prolazi godina za godinom
I već mi je sasvim jasno
Da ništa nije, da ništa nije, kao što je bilo
Nema komentara:
Objavi komentar